„СРБИЈА - Национална ревија”, број 59
РЕЧ ПРЕ
Ништа овде није баш сасвим ново. Ни година, ни царево одело, ни ибијевска представа око нас са тугаљивим крајем. Ни увод, ни разрада, ни закључци. Још давне 1987. афористичар је записао: „Оптимиста сам, јер горе не може.” А знате већ каква су нас све мрачна чудеса прегазила у међувремену, какве трагедије, какве лакрдије, какве фарсе. Зато је много људи пожелело само да у 2017. не буде још горе и да се окончају суманута самопонижавања. Можда звучи досадно, као политика у протекторатима, али то је мудра жеља искусних људи. Веома искусних. <
САДРЖАЈ
Пролог
БУДИМО КАО ДЕЦА, ЧИСТИ И РАДОСНИ
Празник
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
МОЋ ЗИМЕ У СРБИЈИ
Лековита белина
Престоница
БЕОГРАД ПОСТАЈЕ НЕЗАОБИЛАЗНА ТАЧКА НА СВЕТСКОЈ ТУРИСТИЧКОЈ МАПИ
Следеће велико одредиште
Велики светски медији, од „Њујорк тајмса” до „Коријере дела сера”, од „Тревел ченела” до „Скаја”, описују Београд као „најперспективнију туристичку дестинацију Европе”, „град који морате имати у свом плану путовања”. Број ноћења порастао је 12 одсто за годину дана, Београд је трећи на листи топ 10 конгресних дестинација Европе. Томе су допринели многи фактори, од улагања у инфраструктуру и проширење туристичке понуде, преко директних летова „Ер Србије”, до безбедности и поправљања имиџа земље. И креативне кампање Туристичке организације Београда учиниле су своје
Пише: Миодраг Поповић
Оазе
КРЧЕДИНСКА АДА, ЈЕДИНСТВЕНО МЕСТО НА ЦЕЛОМ ДУНАВУ
Острво коња и слободе
Почело је, кажу, онда када су стари паори у Крчедину заменили коње тракторима. А зна се да је веза између коња и човека јака, дубока. Зато су паори одлучили да своје коње не пошаљу у кобасице него у слободу. Превезли су их на оближњу аду и пустили. Крдо је, наравно, нарасло. Не зна се како су се тамо запатили магарци, краве, свиње и понека овца. Али има их тамо, у тој необичној заједници полудивљих домаћих животиња, на том острву површине близу девет квадратних километара. Зими, кад све окују мраз и северац, људи прелазе чамцима и доносе хране и соли
Пише: Владимир Јанковић
Фото: Жељко Синобад
На ватри
У ДОЊОЈ ВРБАВИ, КОД ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА, ХЛАДНЕ ГЛАВЕ О ВРУЋОЈ РАКИЈИ
Празник шумадијског чаја
Фестивал у част ракије, и хладне и вруће, овде траје одувек. Али, ево, осму годину кувају онако организовано, такорећи манифестација. Зову је „Врућијада”. Такмиче се и појединачно и по засеоцима, и стари и млади, и стварно и кобајаги. Проба се и стојећки и седећки, само лежећки не сме. Има свега, сем лоше ракије. Мора се добро и појести, овде се ни вода не пије наште срца. Ко то заборави, после се не сећа ни како се попео горе, у Доњу Врбаву. Тог дана попије се око пет стотина литара куване ракије. Све је бесплатно, дакле нема цену
Пише: Милош Лазић
Фото: Саша Савовић
Трагови
ИЗЛОЖБА О СРЕДЊОВЕКОВНОМ КУПИНИКУ У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ У РУМИ
Последња престоница српских деспота
Тврђава у Обедској бари, на рубу данашњег села Купиново, километар од Саве, била је важно средњовековно одбрамбено упориште. Деспот Стефан Лазаревић добио га је почетком XV века, када и Београд. Доцније је ту било седиште сремских деспота из лозе Бранковића. До 2021, када се навршава пет векова од Сулејмановог уништења тврђаве, Купиник ће бити археолошки истражен и обновљен – најављено је у Руми
Пише: Миле Вајагић
Ходочашћа
НАДА СЕ ВРАТИЛА У СТРАДАЛНО СРПСКО СЕЛО НА ЈУГУ ХЕРЦЕГОВИНЕ
Пребиловци опет живе
Од хиљаду становника овог села, у августу 1941. хрватска војска, звана усташе, зверски је убила више од осам стотина њих. Деценијама се село опорављало. Деведесетих, на почетку новог рата, да се зло не понови, Пребиловчани су отишли у избеглиштво. Године 1992. потомци џелата минирали су спомен-костурницу мученика из 1941. (...) У последњих неколико година, уз обнову храма, један број Пребиловчана се вратио кући. Сада у парохији имају више од петнаест крштења годишње. Обнављају библиотеку, обрађују земљу, спремају се да отворе институт за сакупљање грађе о прошлости српске Херцеговине
Пише: Александра Глишић
Фото: Радован Дангубић
Представљања
МИРЈАНА КУСМУК: „РАТ И МИР У БОСНИ”
Подсећање и опомена
„Рат као свједочанство, мир као порука”. „Млади заслужују мир”. „Људске судбине између корица”. „Мирнодопским језиком испричала најстрашније приче”. „Антиратна порука за будућност и суживот”... Ово су само неки од новинских наслова у БиХ и Републици Српској који су пратили излазак књиге Мирјане Кусмук „Рат и мир у Босни”, објављене у септембру 2016. године
Пише: Мишо Вујовић
Омаж
АКАДЕМИК БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ (1930-2015), ВЕЛИКИ СРПСКИ И СВЕТСКИ АРХЕОЛОГ
Откривање најдубљих темеља Европе
Ратно сироче родом из Јужне Србије, тешким путем успео се до висина знања. Први је указао да је најстарија металургија на свету настала управо на тлу данашње Србије. Постао један од водећих светских стручњака у археометалургији. Направио велике помаке у истраживању Лепенског Вира, винчанске културе, илирског слоја, Келта. Оставио иза себе више од три стотине научних радова. Али, све је то мало познато ван стручних кругова. Истински посвећеник, он није играо приземне друштвене игре, јавне и тајне, није се рекламирао у медијима, није се китио ни својим а камоли туђим перјем. Тиме што недовољно знамо о њему изгубили смо ми, а не он
Пише: Драгана Антоновић
Лира
У СУСРЕТ 30. ГОДИШЊИЦИ МЛАДЕНОВАЧКИХ „ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА”
Оно што обасјава живот
У оваквом свету и времену, брзом и плитком, нервозном и попростаченом, у знаку „сенилног варварства” и приземног материјализма, очувати једну песничку манифестацију три деценије равно је подвигу. Изборити се са антикултуром програмираном одозго, са оскудним ресурсима и психологијом „мале средине” одоздо. Али може. Младеновац је тако постао прави песнички град. У њему је настало више од две стотине књига, добио је дванаест својих антологија, каталога и студија. И постао леп пример многим другим варошима
Пише: Игор Давидовић
Етиде
У НОВОМ МИЛОШЕВУ, У БАНАТУ, MАЛА НОЋНА ГАЛЕРИЈА
Обред за Сунцоврат
Упркос тешком покрову зиме и таме, галерија Банатског културног центра у овом селу код Новог Бечеја сијала је те вечери испуњена „малим форматима“ Драгоша Калајића и концертом класичне музике. Озарени људи, сасвим обичан наш свет, могли су непосредно да осете моћ праве музике и живе културе. И колико је мало потребно да срце древности поново закуца у нама. На таквим путовањима, са таквим мислима, човек може стићи бескрајно далеко. У своје сопствено средиште
Пише: Драган М. Ћирјанић
Фото: НР Прес, Банатски културни центар, Драган Белић
Палета
МИЋА ПОПОВИЋ (1923–1996), ВИШЕСТРАНИ УМЕТНИК, ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ
Слике у театру сенки
Био је први српски сликар са којим је нека париска галерија склопила уговор. Самостално излагао у Паризу (1952, 1953, 1958), Лондону (1954), Хагу (1956)... Године 1982. гостујући је професор на Њујоршком државном универзитету. Са репутацијом прогоњеног уметника у Титово доба, као и сви из Симине 9а, зачуђујуће добро је пливао код куће. Излагао, снимао филмове, правио представе, објављивао књиге. Награђиван, примљен у САНУ. Изнад свих контроверзи и тумачења споредног, пак, остаје његово дело
Пише: Дејан Ђорић
Мостови
„КОНЕКЦИЈА”, ИЗЛОЖБА О СРПСКО-РУСКИМ ВЕЗАМА У АРХИТЕКТУРИ
Век креативног прожимања
Почело је деловањем руских архитеката, белих емиграната, у Србији између светских ратова. Наставило се утицајем руског конструктивизма у послератној Југославији, заправо одјецима и рефлексијама. Данас, пак, многи српски пројектни бирои и грађевинске компаније раде у Русији и Белорусији
Текст: Елвира Ибрагимова, Марко Стојановић
Фото: Јована Милетић
Видици
МИОДРАГ РАДОВАНОВИЋ, ПРВАК СРПСКОГ ГЛУМИШТА, О ПОЗОРИШТУ, ЉУДИМА И ВРЕМЕНИМА
Глума је начин мишљења
Позориште је било лепше, одговорније и озбиљније од стварног живота. Али, под притиском времена које убија дух, и оно се удробило. Оковани смо завршеним потезима и коначним исходима, већ зготовљеним мишљењем. Од мене је то далеко. Још робујем класици и дивно се осећам у томе. Лаж да смо сами себи довољни гура нас у гвоздену чауру самоће. Немам интернет, читам много и делим своје време са блиским људима. Верујем да ће уметност превазићи све ове страхоте, јер она чини дух и душу света
Пише: Алекса Комет
Фото: Драган Боснић и Лична архива
Победник
АЛЕКСАНДАР ЂОРЂЕВИЋ, КОШАРКАШКИ ВЕЛИКАН И СЕЛЕКТОР СРПСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
Чекају нас нови изазови
Горео је у многим ватрама и рано показао да у њему има нечег самурајског, нечег хајдучког. Нечег тако београдског. Син познатог тренера Братислава Ђорђевића, са седамнаест година тројком у последњим секундама срушио је „Звезду”, у којој је поникао и где је проглашен неталентованим. Тако је потопио „Хувентуд” 1992. у истанбулском финалу Купа шампиона, Хрватску на Европском првенству у Барселони. Литванији је у атинском финалу 1995. дао 41 поен, уз девет тројки, и позлатио свој тим. (...) Звали смо га Сале Национале. Од краја 2013, као селектор, вратио је репрезентацију Србије у светски врх и обновио њен култ у српској јавности
Пише: Дејан Булајић
Фото: Кошаркашки савез Србије, Лична архива
Примери
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ИНТЕНЗИВНО РАЗВИЈА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ
Успешна академска дипломатија
Дугогодишња сарадња са Универзитетом кооперативних студија „Баден-Виртемберг” из Штутгарта се наставља и подиже на још виши ниво. Започета је сарадња са Министарством просвете кинеске покрајине Хебеј. Недавним споразумом о сарадњи са државним Универзитетом „Софија Антиполис” у Ници отворено је низ одличних могућности за студенте. На пролеће делегација Београдске пословне школе гостује у Вашингтону, на Академији „Данијел Морган” и Универзитету „Џорџтаун”...
Везе
ОКОНЧАН ШЕСТИ „MTS APP КОНКУРС”
Награде за најбоље
Израда оригиналних апликација за мобилне уређаје код ученика средњих школа подстиче креативност, развија друштвену одговорност и предузетнички дух. За шест година, 86 тимова презентовало је 90 апликација, а најбоље су постављене на Google Play. Ове године учествовало је 12 школа у Србији које раде према специјалном школском програму за математичке и рачунарске гимназије
Препорука
„МЕРКУРОВ” СПЕЦИЈАЛНИ ЗИМСКИ ПРОГРАМ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
За потпуно окрепљење
Посебан пакет услуга омогућава проверу и унапређење здравља, али и одмор, као и мноштво третмана за регенерацију организма. „Меркур” поклања и излете до скијалишта на планини Гоч. Програм траје од 8. јануара до краја марта
